Majkl Montgomeri: Dokazi o "žutoj kući" uništeni u Hagu

Dokazi, kao što su u đubre bačeni korišćeni medicinski materijal i mrlje od krvi na podu dnevnog boravka, koje je pronašao tim UNMIK-a istražujući navode o odvođenju lica sa Kosova u "žutu kuću" u mestu Burelj u Albaniji, predati su Haškom sudu na analizu, nikada nisu ispitani i po svoj prilici su uništeni u Tribunalu, kaže specijalni dopisnik Centra za istraživačko novinarstvo Majkl Montgomeri. Sa druge strane portparolka misije Euleksa je izjavila da ta misija ima informacije o postojanju takozvane "žute kuće" i logora na severu Albanije i da tužioci prikupljaju nove informacije.

Nedavno prikazan dokumentarni film ovog novinara - koji je devedesetih godina radio kao dopisnik za Balkan za britanski list "Dejli telegraf" i bavio se istraživanjem masovnih ubistava u regionu - otkriva uznemirujuće dokaze o zločinima koje je tokom i posle rata na Kosovu počinila Oslobodilačka vojska Kosova (OVK) i o postojanju mreže logora na Kosovu i u Albaniji. U intervjuu za istraživačku mrežu "Balkan insajt", Montgomeri objašnjava kako je postepeno dolazio do sve više dokaza o tome da je OVK "zatvarao i mučio ljude u svojim bazama i privremenim zatvorima u privatnim kućama" na nekoliko lokacija na Kosovu i u Albaniji.

On ističe da je više neimenovanih izvora potvrdilo priče o ubistvima ne samo Srba već i Albanaca od strane OVK i "najsenzacionalnije" otkriće o prodaji organa žrtava koje su ubijane u "žutoj kući" na severu Albanije. Pošto je pronađene informacije, do kojih je došao radeći zajedno sa kolegom novinarom Stivenom Smitom, predao UNMIK-u 2003. godine, tim UN zadužen da te navode ispita došao je do "neverovatnih otkrića" koja su zatim predata Haškom tribunalu. Montgomeri je "prilično siguran" da su čvrsti dokazi o zločinima OVK do kojih je došao UNMIK "uništeni u Hagu" i ističe da je to potvrdio ne samo srpski tružilac za ratne zločine Vladimir Vukčević, već i bivši šef UNMIK-a za nestala lica Hose Pablo Barajbar. 

Dokaze nađene u "žutoj kući" UN nikada nisu analizirale, niti su detalji s njima u vezi ispitani, te su se, pošto su predati Tribunalu, ponovo spomenuti tek u knjizi nekadašnje glavne tružiteljke Karle del Ponte, rekao je Montgomeri, podsećajući da je Ponteovoj, koja je sada švajcarski ambasador, zabranjeno da medijima priča o tome. On je naveo da mu je koautor knjige Čak Sudetić rekao da "Ponteova nije znala da su fizički dokazi, među kojima je medicinski materijal, uništeni u Trubunalu" i da je "odluka o uništenju doneta na nižem nivou", a da bi Del Ponteova "da je bila konsultovana, odbila da dozvoli uništenje tih i drugih dokaza".

Montgomeri smatra da postoji šansa da sada Euleks ispita ove slučajeve, kao i novije dokaze do kojih je ovaj novinar došao o postojanju mreže logora na Kosovu i u Albaniji, budući da je javno saopšteno da se tvrdnje već ispituju. Međutim, pitanje je, ističe britanski novinar, da li će tužiocima biti obezbeđena snažna politička podrška da ispitaju sve mogućnosti i da li postoje adekvatni izvori za pokretanje postupka, te napominje da je još neizvesno da li je Euleks za svoj tim za ispitivanje ratnih zločina obezbedio dovoljno sredstava. 

Portparolka Euleksa Karin Lindal izjavila je da ta misija ima informacije o postojanju takozvane "žute kuće" i logora na severu Albanije, gde su mučeni i ubijani oteti Srbi, i da tužioci prikupljaju nove informacije kako bi se utvrdilo da li postoje dovoljno jaki dokazi da se pokrene istraga o tome. Ona je za "Dojče vele" rekla da zvanične istrage Euleksa još nema i da će nakon što budu prikupljeni svi podaci biti doneta odluka da li može da se pokrene istraga. Lindalova je istakla da ova vrsta zločina ne može da se reši bez regionalne saradnje, dodajući da šef Euleksa Iv de Kermabon zbog toga putuje po regionu i inicira saradnju.

Tužilaštvo za ratne zločine Srbije smatra da su u "žutoj kući" i drugim logorima na severu Albanije izvršeni ratni zločini protiv Srba koji su prethodno oteti sa Kosova i Metohija. Procenjuje se da je veliki broj ljudi mučen i ubijen u tim logorima, a mnogima od njih su vađeni organi koji su kasnije prodavani.

(Tanjug)